Crveni pasoš Republike Srbije formalno vredi više od pasoša SFRJ, jer omogućava bezvizni ulazak u čak 104 države u poređenju sa 80 zemalja, u koliko su Jugosloveni mogli da putuju.
Po tome, na listi najmoćnijih pasoša na svetu, koju je napravila konsultantska kompanija iz Kanade “Arton kapital”, on deli 32. mesto sa pasošem Ujedinjenih Arapskih Emirata, posle Svete Lucije, a pre Paragvaja.
Najpoželjniji
Pre tridesetak godina, međutim, crveni pasoš na čijim je koricama ponosno plamtelo šest buktinja važio je za jedan od najpoželjnijih pasoša na crnom tržištu, jer je bez mnogo muka otvarao gotovo sve granice.
– To je bio pasoš koji se često krao, a njegova cena dostizala je i po nekoliko hiljada dolara. Ljudi su zato u inostranstvu često sa sobom nosili kopije stranica iz pasoša sa vizama, dok su same isprave držali po hotelskim sefovima da ne bi ostali bez njih za slučaj da neko pokuša da ih opljačka – priseća se jedan iskusni srpski diplomata koji privodi kraju karijeru u Ministarstvu spoljnih poslova i želi da ostane anoniman.
O tome koliko današnji crveni pasoš vredi na crno nema podataka. Interes da ga se domognu uglavnom pokazuju kosovski Albanci, jer bi sa njim mogli bez viza da putuju po zemljama Šengena. Njegova cena u tom slučaju može da dostigne i par hiljada evra.
Sa pasošem SFRJ moglo se, kako kaže naš sagovornik, podjednako putovati i na istok i na zapad. Bilo je, međutim, i onih država koje nisu smatrane bezbednim. Neke od tih zemalja su Saudijska Arabija i UAE, koji danas sa Srbijom imaju vrlo prisne odnose.
Veći broj država
Osim što na broj država u koje građani Srbije danas mogu da putuju bez viza utiče prosta činjenica da je danas u svetu više država nego pre 25-30 godina, potrebno je napraviti i razliku u tome kako se nekada dolazilo do bezviznog režima, a kako sada.
Sporazum sa EU
Za bezvizni režim sa 30 evropskih zemalja Srbija treba da zahvali multilateralnom sporazumu sa EU, odnosno zemljama Šengena, čime je njenim građanima omogućeno da u njima bez viza borave do 90 dana u periodu od šest meseci.
S druge strane, u vreme SFRJ to pravo ostvarivano je isključivo kroz bilateralne sporazume sa pojedinačnim državama, što je iziskivalo više truda.
Neke stvari se, međutim, nisu mnogo promenile. Države koje su i tada imale najzahtevniju proceduru za izdavanje viza i danas su među najkomplikovanijima. To su SAD, Velika Britanija i Australija, kod kojih se na vizu za koju je potrebno prikupiti brdo dokumentacije (dokazi o zaposlenju, primanjima, imovini, bankovni izvod…) čeka i po nekoliko nedelja.
Grčka najčešće odredište
Najveći broj građana Srbije, 600.000, prema podacima YUTE, svake godine putuje u Grčku. Druga najpopularnija destinacija je Turska, koju poseti oko 150.000 građana, od toga oko 70.000 tokom leta. Ovi podaci se odnose samo na one koji putuju preko turističkih agencija. Broj onih koji putuju u sopstvenom aranžmanu nije poznat.
Bez pasoša
Pre Prvog svetskog rata i između dva rata putovalo se praktično bez pasoša. Kuriozitet je taj da je čuvenim „Orijent ekspresom“ od Istanbula do Londona moglo da se putuje samo uz vizit kartu sa vašim imenom.