Pet minijaturnih ostrvskih državica će po svojoj prilici doživeti sudbinu mitske Atlantide, zahvaljujući dramatičnim klimatskim promenama na Zemlji, jer će ih “progutati” okean, zato što će, zbog topljenja leda na polovima i glečera na kopnu nivo okeana i mora katastrofalno porasti.
I dok se svet pogađa kako da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama, za stanovnike nekih područja na našoj planeti vreme nepovratno ističe. Tako se vlasti i investitori na Floridi, u SAD, pripremaju da se talasu koga će izazvati povišen nivo okeana suprotstave povlačenjem kuća i javnih građevina dublje u kopno ili njihovo postavljanje na stubove poput sojenica – ako ostaju blizu obale. Međutim, na nekim ostrvima žitelji jednostavno nemaju gde da se povuku, jer su svesni da će im kuće i same postati “ostrva”, pošto će ih voda okružiti sa svih strana.
Pet ostrva, po statistici časopisa “Nju sajentist”, čiji će stanovnici vrlo brzo morati da se pobrinu za nov smeštaj:
1. Maldivi
Krajem 2008. godine (tačnije novembar mesec) preneta je izjava predsednika ostrvske države Maldivi da će ogroman deo prihoda od turizma biti pretvoren u specijalan i nesvakidašnji fond – da se kupi nova teritorija negde u svetu kojoj ne preti potapanje i gde bi se stanovništvo “preselilo”. Jer, s najvišom tačkom na ostrvu koja jedva da dostiže 2. 4 metra, Maldivi su jedna od zemalja s najnižom teritorijom i suočena je mogućnošću da je Indijski okean “proguta”.
2. Tuvalu
Tuvalu (vidi sliku) je druga mala ostrvska država i, kao i Maldivi, zaprema nisku teritoriju. Najviša tačka njene teritorije je pet metara iznad površine okeana i mogla bi nestati do sredine ovog stoleća. Vlada ove minijaturne države u Pacifiku 2002. godine angažovala je dve poznate međunarodne advokatske kancelarije koje treba da tuže sve zemlje koje zagađuju našu planetu i prete nestankom njenog stanovništva.
3. Kiribati
Kiribati je arhipelag koji čine 32 atola i jedno ostrvo, čija se najviša tačka uzdiže 6.5 metara iznad nivoa okeana. Svetska banka je angažovana u procenjivanju izloženosti Kiribatija dramatičnim klimatskim promenama. Zvaničnici ove države na brojnim međunarodnim skupovima upozoravaju svetsku javnost da voda lagano osvaja obalu i širi se ka unutrašjosti ostrva, a so iz okeana unišava kokosove palme i plantaže tropskog voća.
4. Karterova ostrva ( Papua Nova Gvineja)
Stanovnici Karterovih ostrva u sastavu Papue Nove Gvineje, po svojoj prilici prvi su krenuli u bežaniju jer se njihovi domovi nalaze na samo 1.2 metra iznad talasa. Vlada Papue Nove Gvineje usvojila je 2005. godine plan da lokalno stanovništvo evakuiše na obližnje ostrvo Buganvil. Preseljenje je bilo planirano i započeto 2007. godine ali je ubrzo prekinuto i odloženo. Prema nekim izveštajima, početkom 2008. godine započet je sudski spor jer je ustanovljeno da su starosedeoci ostrva Buganvil izbeglice sa Karterovih ostrva primoravali da, kao jevtina radna snaga, rade na plantažama kokosovih oraha.
5. Bhola (Bangladeš)
U proleće 1995, stanovnici ostrva Bhola u Bangladešu bili su primorani na paničnu seobu kad je polovina njihovog ostrva nestala pod vodom. Komesarijat za izbeglice UN ocenjuje da su oni bili prve “klimatske izbeglice” a naučnici predviđaju da će sličnu sudbinu do 2030. godine doživeti najmanje 20 miliona stanovnika ove siromašne azijske zemlje.