Epidemiološka situacija svetu

Аktuеlnа еpidеmiоlоškа situаciја u pеriоdu 01. 05. 2012. – 31.07. 2012. gоdinе sа prеpоrukаmа

I Z V Е Š Т А Ј spеciјаlnоg sаvеtnikа, dr Drаgаnа Dinčićа

U navedenom periodu epidemiološku situaciju u svetu je je dodatno pogoršavala pojava novih slučajeva zaraznih bolesti koje mogu biti opasne po zdravlјe pa i život lјudi.

1. Avijarna influenca H5N1 (ptičiji grip) – većina humanih infekcija ovim virusom su rezultat direktnog kontakta sa obolelim pticama. Prema saznanjima SZO do sada nije identifikovano „održivo interhumano prenošenje“ virusa. Kod lјudi, infekcija je fatalna u oko 60% slučajeva, a simptomi uklјučuju povišenu temperaturu, kašalј, gušobolјu, pneumoniju i respiratornu insuficijenciju. Od početka 2012. godine pa do kraja jula, u svetu je registrovano 29 slučajeva obolevanja, uklјučujući i 18 smrtnih ishoda. U najvećem su riziku zemlјe gde dolazi do bliskog kontakta lјudi sa većom populacijom peradi, pa su se tako u prethodna tri meseca novi slučajevi avijarne influence pojavili u: Indoneziji (2 slučaja, oba sa smrtnim ishodom), Egiptu (1 slučaj, završen izlečenjem), Kina, Hong Kong (1 slučaj, završen izlečenjem) i Kambodži (1 slučaj, završen smrtnim ishodom). U svim slučajevima je potvrđen kontakt obolelih sa živinom, i nema dokaza o interhumanom prenošenju infekcije. Dalјa ispitivanja su u toku a oprez i praćenje obolevanja domaćih i divlјih ptica su neophodni.

PREVENCIJA: Vakcina protiv avijarne influence ne postoji te je jedina mere prevencije izbegavanje svih bližih kontakata sa živim i mrtvim pernatim životinjama.

2. Ebola u Ugandi – ministarstvo zdravlјa Ugande je 29.07.2012. obavestilo SZO o postojanju epidemije Ebola hemoragijske groznice u zapadnom delu svoje zemlјe (Kibaale district). Od početka jula 2012. godine registrovana su ukupno 53 slučaja, sa 16 smrtnih ishoda. Među preminulima je 9 članova jedne porodice, kao i jedan zdravstveni radnik koji je bio uklјučen u lečenje obolelih. Kod 5 slučajeva je laboratorijski potvrđena infekcija Ebola virusom. Zasad nema dokaza da je došlo do širenja epidemije, ali je jedan od pacijenata poslat u Kampalu na lečenje gde je i preminuo. Vlada Ugande, kao i vlade susednih država, preduzimaju brojne mere kako bi kontrolisali ovu epidemiju. SZO zasad ne preporučuje nikakva ograničenja putovanja u ovu državu.

Ebola hemoragijska groznica je retka i potencijalno smrtonosna virusna infekcija. Javlјa se u nekoliko Afričkih država, a prenosi se direktnim kontaktom sa krvlјu i drugim telesnim tečnostima inficiranih osoba. Moguć je i indirektan prenos preko kontaminiranih predmeta ili inficiranih životinja. Simptomi su u početku nespecifični i podsećaju na grip. Kasnije se javlјaju i dijareja, povraćanje i bolovi,kao i crvenilo očiju, kožni osip. Na kraju nastaju brojna unutrašnja i spolјašnja krvavlјenja koja se u 50-90% inficiranih završavaju smrtnim ishodom. Ne postoji specifična terapija.

PREVENCIJA: Nema specifične vakcine za ovu infekciju. Mere prevencije Ebole su opšte i podrazumevaju: pojačanu ličnu higijenu, izbegavanje kontakata sa krvlјu i drugim telesnim tečnostima inficiranih, sa predmetima koji njima mogu biti kontaminirani, kao i izbegavanje kontakata sa životinjama. Zbog posebne ugroženosti zdravstvenih radnika obavezno je nošenje zaštitne opreme, izolacija svih sumnjivih slučajeva i poseban oprez pri radu, kako sa ovim pacijentima tako i sa telima preminulih od ove bolesti.

3. Virusne osipne groznice u Evropi – nove slučajeve malih boginja, u epidemijama koje su započele još prethodne godine, i dalјe prijavlјuje više država u Evropi. Od početka godine pa do kraja jula Ukrajina je prijavila ukupno 11. 783 novih slučajeva, Rumunija 1268, Francuska 508, Izrael 96, Ujedinjeno Kralјevstvo 1.268, Španija 182 i Italija 133. U Astrakhanu (Rusija) je prijavlјena epidemija sa nepoznatim brojem obolelih. Rubela – Od 1. januara do 31. maja 2012. godine, 25 EU i EEA zemalјa prijavilo je 16.729 slučajeva obolevanja od rubele. U toku prethodnih meseci najveći procenat (99%) slučajeva registrovan je u Polјskoj i Rumuniji. Rubela je obično blago obolјenje, sa retkim komplikacijama. Međutim, virus rubele deluje teratogeno, što je osnovni razlog sprovođenja programa eliminacije ovog obolјenja. Ukoliko se žena inficira virusom rubele tokom prvih 20 nedelјa trudnoće, rizik od nastanka infekcije fetusa iznosi 90%, zbog čega postoji mogućnost da se dete rodi sa kongenitalnim rubela sindromom, koji podrazumeva niz kongenitalnih anomalija.

PREVENCIJA: Najefikasnija mera prevencije malih boginja i rubeole je imunizacija. Vakcinacija se sprovodi sa dve doze kombinovane, atenuirane žive MMR vakcine (protiv malih boginja, rubele i zaušaka). Vakcina je u našoj zemlјi obavezna za svu decu stariju od 12 meseci. Preporuka za sve putnike u neku od zemalјa pogođenih epidemijama malih boginja i/ili rubele je da pre puta provere svoj vakcinalni status i da prime nedostajuće doze. Ovo se posebno odnosi na decu. Iako se vakcina preporučuje deci starijoj od 12 meseci, ukoliko se na put vodi dete uzrasta od 6 – 12 meseci preporuka je da se uz konsultaciju sa pedijatrom i toj deci da jedna doza vakcine, pri čemu bi oni nakon 12 meseca života takođe primili dve doze, kao da prethodno nisu vakcinisani.

4. Epidemija poliomijelitisa (dečije paralize) – do sada je globalno registrovano 96 slučajeva infekcije divlјim polio virusom, sa pojavom simptoma u 2012. godini, dok je za isti period prethodne godine registrovano 277 sluč Poslednja epidemija u Evropskom regionu bila je u Tadžikistanu 2010.godine (importovan slučaj iz Pakistana, epidemija sa 460 prijavlјenih slučajeva). Ipak, kako je od poslednjeg slučaja prošlo manje od 12 meseci, zemlјama sa povišenim rizikom se i dalјe smatraju skoro sve Afričke države, veliki broj zemalјa Bliskog Istoka i južne Azije, uklјučujući Indiju.

PREVENCIJA: Protiv poliomijelitisa se u našoj zemlјi sprovodi obavezna vakcinacija novorođenčadi sa tri doze oralne žive vakcine, i još tri revakcinacije do 14 godine. Stoga, je neophodno pre putovanja u neku od ugroženih zemalјa proveriti vakcinalni status, a posebno vakcinalni status dece mlađe od pet godina. Preporuka je da svi koji nemaju podatke o kompletnoj imunizaciji protiv poliomijelitisa, istu i obave, a da sva lica koja odlaze u ugrožena područja prime jednu buster dozu vakcine, čak iako su prethodno kompletno vakcinisani. Kako poliomijelitis spada u grupu akutnih crevnih zaraznih bolesti to u efikasne mere spadaju i opšte mere prevencije kao što su održavanje lične higijene i obavezno pranje ruku pre obroka, konzumiranje samo ispravne vode i korišćenje samo dobro termički obrađene hrane.

5. Besnilo u Indoneziji i Indiji – od 2008. godine u Indoneziji vlada epizootija besnila među psima, a tokom 2011. godinea ova država je prijavila preko 100 smrti lјudi izazvanih besnilom. Slučajevi besnila među psima, ali i među lјudima, su zabeleženi i u blizini poznatih turističkih destinacija širom ovog ostrva. Agencija za zaštitu zdravlјa Velike Britanije prijavila je 23. maja 2012. godine potvrđen slučaj obolevanja od besnila (smrtni ishod nastupio 28. maja) kod pacijenta iz Londona, kog je ujeo pas dok je bio na putovanju u Indiji.

PREVENCIJA: Vakcinacija protiv besnila postoji, ali se ona preporučuje samo profesionalno ugroženim osobama. Putnici koji odlaze u područja koja su endemska za besnilo moraju biti svesni mogućnosti zaražavanja i potrebe za momentalnom posetom lekaru u slučaju sumnje na zaražavanje. Sem toga, svima se savetuje izbegavanje kontakata sa domaćim i divlјim životinjama kao i hitno ispiranje rane tekućom vodom i sapunom, a odmah potom i obraćanje najbližem lekaru u slučaju ujeda ili nanošenja ogrebotine od strane nepoznate životinje.

6. Pandemija kolere – sedma pandemija kolere je započela 1961. godine, i traje još uvek. U endemskim zemlјama (južna Azija i Afrika) se godišnje, u proseku javi 2,8 miliona novih slučajeva kolere, sa približno 90.000 smrtnih ishoda. U neendemskim zemlјama procenjeni godišnji broj novih slučajeva je oko 87.000, sa oko 2.500 smrti.

Epidemija na Kubi, prva posle skoro 150 godina, je prijavlјena 3. jula ove godine. Do danas je registrovano 158 slučajeva obolјevanja, sa 3 smrtna ishoda. Svi slučajevi su zabeleženi u provinciji Granma. Uprkos sprovedenim kontrolnim merama, rizik od širenja epidemija i na druga, okolna područja ne može biti isklјučen. U DR Kongo, u oblasti North Kivu je u drugoj polovini juna prijavlјeno 368 novih slučajeva. DR Kongo je i inače endemska zemlјa, a ono što dodatno zabrinjava je izbijanje epidemije u ratom zahvaćenom području, što značajno otežava sprovođenje mera kontrole dalјeg širenja epidemije.

PREVENCIJA: Postoji više različitih vakcina protiv kolere, ali mi ne raspolažemo ni jednom. Generalno, rizik za turiste da obole od kolere je mali. No ipak, kako je kolera crevna zarazna bolest koja se prenosi putem kontaminirane vode ili hrane to su preporučene mere prevencije za posetioce endemskih ili epidemijskih područja: konzumiranje samo ispravne vode (flaširana ili prokuvana), upotreba samo dobro termički obrađenih namirnica (i to dok su tople), lјuštenje svežeg voća i povrća, sprovođenje pojačane higijene ruku, izbegavanje konzumiranja morskih plodova koji nisu termički obrađeni, itd.

7. Denga – od kraja prethodne godine sve veći broj država tropskog i subtropskog regiona prijavlјuje nove slučajeve ove bolesti. Visoka aktivnost virusa se registruje u Aziji (Kambodža, Filipini, Tajvan i Indija) i Latinskoj Americi (Meksiko, El Salvador, Gvatemala, Dominikanska Republika, Trinidad, Brazil i Paragvaj). U Evropi nisu zabeleženi novi slučajevi, ali je od posebnog značaja mogućnost uspostavlјanja transmisije denge, što se 2010. godine desilo u Hrvatskoj i Francuskoj. Importovani slučajevi su otkriveni i u drugim evropskim zemlјama, naglašavajući rizik od nastajanja autohtonih slučajeva. Denga je virusno obolјenje koje izazivaju 4 tipa denga-virusa koje prenose komarci. Bolest je obično blagog toka, praćena povišenom temperaturom, glavobolјom, mučninom, povraćanjem, bolom u predelu očnih jabučica, kao i u zglobovima i mišićima i ponekad krvarenjem iz nosa i/ili desni. Bolest obično prolazi uz mirovanje i simptomatsku terapiju, ali kod manjeg broja obolelih prelazi u tešku formu koja zahteva hospitalizaciju, i koja se može završiti smrtnim ishodom. Znaci koji ukazuju na razvoj teške forme bolesti su: neprestano povraćanje, pojava krvi u stolici i povraćenom sadržaju, pojava hematoma na koži, otežano disanje.

PREVENCIJA: Protiv denge ne postoji specifična vakcina, kao ni specifično lečenje. Pošto se bolest prenosi ubodom zaraženih komaraca to su jedine efikasne mere prevencije one koje se odnose na zaštitu od uboda komaraca: izbegavanje boravka u spolјnoj sredini u vremenu kad su komarci najaktivniji (veče i zora), nošenje dugih rukava i nogavica u tim periodima dana, nanošenje repelenata (sredstva protiv uboda komaraca) na otkrivene delove tela, korišćenje zaštitnih mreža na prozorima objekata i korišćenje repelenata za prostorije.

8. Meningokokni meningitis u Africi – od januara do kraja jula 2012. godine deset država tzv Afričkog meningitičnog pojasa (Benin, Burkina Faso, Chad, Central African Republic, Côte d‘Ivoire, Gambia, Ghana, Mali, Nigeria i Sudan) su prijavile epidemije ove bolesti. Obolelo je ukupno 11647 osoba, uklјučujući i 960 smrtnih ishoda. Uzročnik skoro svih epidemija je bakterije Neisseria meningitides, serogrupa W135.

PREVENCIJA: Najefikasnija mera prevencije meningokokne bolesti je imunizacija polivalentnom polisaharidnom vakcinom. Vreme potrebno za razvijanje imuniteta je 10-14 dana a imunitet traje tri godine. Međutim, u našoj zemlјi je dostupna samo dvovalentna vakcina, tj ona koja štiti od Neisseria meningitides serogrupa A i S (ne štiti od uzročnika koji trenutno izaziva epidemije). Pošto se ova bakterija prenosi kaplјičnim putem, sve dok i naša država ne nabavi vakcinu koja štiti od svih serogrupa ove bakterije, svim putnicima u zemlјe u kojima se meningokokni meningitis javlјa endemski se preporučuju i opšte mere prevencije respiratornih zaraznih bolesti, a pre svega izbegavanje velikih skupova i boravka većeg broja osoba u zatvorenim prostorijama.

9. West Nile groznica u Evropi – u toku ove sezone dve Evropske zemlјe su prijavile 41 slučaj obolјevanja od ove virusne zarazne bolesti. Rusija je prijavila 23 slučaja (u oblastima Volgograd i Astrakansk) a Grčka 18 slučajeva (u oblastima Atika, Tesaloniki, Samos i Imatia). Izrael je 12. jula prijavio 5 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je jedan slučaj sa okupirane palestinske teritorije. U Srbiji je trenutno u toku virusološko ispitivanje bolesničkog materijala od 4 pacijenta za koje postoji sumnja da su oboleli od ove bolesti. Jedan od tih pacijenata je tokom jula boravio u Grčkoj dok ostala trojica nisu napuštali teritoriju Srbije. Groznica zapadnog Nila se prenosi ubodom zaraženog komarca, a mogući su prenosi i putem transplantacije organa inficiranih osoba, transfuzijom zaražene krvi, kao i prenos sa inficirane majke na dete (transplacentarno ili kasnije dojenjem). Bolest može da ide sa lakom kliničkom formom koju karakterišu: povišena temperatura, glavobolјa, malaksalost, mučnina, osip po koži trupa (raš) i otok limfnih žlezdi. Kod osoba starijih od 50 godina, kao i kod imunokompromitovanih, često se razvija teža forma bolesti praćena maningitisom i/ili encefalitisom što se može završiti i smrtnim ishodom. Specifična terapija ne postoji.

PREVENCIJA: Protiv ove bolesti ne postoji specifična vakcina. Pošto se bolest prenosi ubodom zaraženih komaraca to su jedine efikasne mere prevencije one koje se odnose na zaštitu od uboda komaraca: izbegavanje boravka u spolјnoj sredini u vremenu kad su komarci najaktivniji (veče i zora), nošenje dugih rukava i nogavica u tim periodima dana, nanošenje repelenata (sredstva protiv uboda komaraca) na otkrivene delove tela, korišćenje zaštitnih mreža na prozorima objekata i korišćenje repelenata za prostorije.

10. Malarija u Grčkoj – do kraja jula ove godine Grčka je prijavila dva autohtona slučaja malarije. Tokom 2011. godine u Grčkoj su prijavlјena 63 slučaja infekcije sa vivax, od kojih su bila 33 grčka državlјana, bez istorije putovanja u endemsko područje. Najviše obolelih je bilo u južnoj Grčkoj, u području Evrotas (Lakonija, Peloponez), a registrovanih slučajeva bilo je i u opštinama Atike. Pored toga, u području Evrotas je prijavlјeno 30 slučajeva Pl. vivax infekcije kod sezonskih radnika. Prijava prvih autohtonih slučajeva malarije, trenutne temperature, kao i entomološki indikatori, pokazuju da je lokalni prenos malarije počeo. Malarija je infektivna bolest izazvana plazmodium parazitom kog prenose Anopheles komarci. Inkubacioni period iznosi 7 – 15 dana, ali su kod infekcije sa Pl. vivax zabeleženi slučajevi gde se malarija ispolјila i nekoliko meseci, pa i godina nakon zaražavanja. Klinička slika u početnim fazama podseća na grip, sa često prisutnim periodičnim skokovima telesne temperature. U kasnijim fazama nelečene bolesti dolazi do otkazivanja rada unutrašnjih organa, pre svega bubrega, što se može završiti smrtnim ishodom.

PREVENCIJA: Protiv malarije ne postoji specifična vakcina. Putnicima u države gde je malarija endemska se preporučuje antimalarijska antibiotska profilaksa. Za putnike u Grčku se preporučuju samo mere zaštite od uboda komaraca.

11. Bolest ruku, nogu i usta u Aziji i Africi – u prethodna tri meseca 2012. godine više država Afrike i Azije je prijavilo nove slučajeve, kao i smrti izazvane ovom bolešću. U Kini je registrovano 381.000 slučajeva obolevanja, uklјučujući i 112 smrtnih ishoda (najviše u provinciji Huan). Za ovo obolјenje su Kina, kao i neka druga područja u Aziji, endemska. U Kambodži je do kraja juna obolelo 62 dece mlađe od sedam godina, od čega je njih 54 preminulo.Vijetnamsko Ministarstvo zdravlјa je prijavilo oko 58.000 obolelih tokom ove godine, od čega se u 29 slučajeva bolest završila smrtnim ishodom.

Slučajevi obolevanja i epidemije bolesti ruku, nogu i usta se javlјaju širom sveta, uglavnom među decom mlađom od pet godina, mada mogu da obole svi uzrasti. Uglavnom je izazvana Coxcackie virusom tipa A16, ali najteži slučajevi se vezuju sa infekcijom Enterovirus serotipom EV71. Od 1997. godine, velike epidemije, čiji je uzročnik bio EV 71 prijavlјene su u Kini, Tajvanu, Maleziji, Hong Kongu i Vijetnamu.

Bolest je vrlo kontagiozna i prenosi se direktnim kontaktom sa ekskretima obolelih, ali i indirektnim kontaktom preko kontaminiranih predmeta. Inkubacioni period je 3 – 7 dana. Inficirani su najzarazniji tokom prve nedelјe bolesti, mada period zaraznosti traje nedelјama. Simptomi uglavnom uklјučuju povišenu temperaturu, gubitak apetita, malaksalost, bolne promene u ustima i kožni osip na dlanovima i tabanima. Nakon 1 – 2 dana se na mestima promena u ustima i osipa na koži javlјaju plikovi koji prerastaju u ulceracije. Bolest može da protiče i bez simptoma, a kod malog broja obolelih može da da kombinovane neurološke i respiratorne komplikacije sa smrtnim ishodom. Ne postoji specifična terapija.

PREVENCIJA: Protiv ove bolesti ne postoji specifična vakcina. osnovna mera prevencije je pojačanje mera lične higijene (češće pranje ruku), dezinfekcija površina i predmeta sa kojima su oboleli dolazili u kontakt i izbegavanje bliskog kontakta i delјenja pribora za ishranu sa inficiranima.

12. Legionarska bolest – 4 Evropske države su prijavile ukupno 35 slučajeva Legionarske bolesti, a svi su vezani za boravak u istom hotelu u Kalpi, Španija. Prema proceni ECDC-a, izvor infekcije u pomenutom hotelu je intermitentan, a najverovatnije je u pitanju spa Hotel je zatvoren do dalјnjeg. U Edinburgu, Velika Britanija (Škotska) je registrovana epidemija legionarske bolesti u lokalnoj zajednici. Do 28. juna prijavlјeno je 48 potvrđenih slučajeva i 47 sumnji na obolevanje. Hospitalizovano je 13 obolelih, a kod dve osobe bolest se završila smrtnim ishodom. Kao potencijalni izvor u ovoj epidemiji identifikovani su industrijski tuševi za hlađenje.S obzirom na dug period inkubacije ovog obolenja i dalјe se očekuju slučajevi obolevanja.

PREVENCIJA: Kako nema interhumanog prenošenja ove bolesti, u riziku su samo osobe koje su bile izložene pomenutim izvorima.

13. Leptospiroza u Peruu – velike poplave u Peruu su izazvale epidemiju leptospiroze u ovoj državi (Loreto region). Prijavlјeno je preko 300 slučajeva obolјevanja, sa 3 smrtna ishoda. Leptospiroza je akutna bakterijska zarazna bolest koja se prenosi preko urina inficiranih životinja (glodara najčešće). Ljudi se zaražavaju kad dođu u kontakt sa telesnim tečnostima inficiranih životinja, odnosno preko vode, hrane i zemlјišta kontaminiranog urinom inficiranih životinja. Prenošenje je moguće i kupanjem i drugim aktivnostima u kontaminiranim jezerima i rekama. Simptomi bolesti uklјučuju povišenu temperaturu, glavobolјu, bolove u mišićima i zglobovima, mučninu, povraćanje, proliv, bol u stomaku i kožni osip. U malog broja obolelih može doći do akutnog otkazivanja funkcije jetre i bubrega sa smrtnim ishodom. Nelečena, bolest traje mesecima. Bolest se javlјa širom sveta, a najčešće u tropskim predelima, kao i u urbanim mestima sa nerešenim sanitarnim problemima (nedostatak kanalizacije).

PREVENCIJA: Specifična vakcina ne postoji a putnicima u ugrožena područja se preporučuje preventivna primena Dovicina. Sem toga treba izbegavati upotrebu hrane i vode koje nisu na pravilan način čuvane pa postoji mogućnost da su kontaminirani urinom glodara, hodanje bez zaštitne odeće kroz naplavine, kao i kupanje u prirodnim rekama i jezerima.

14. Salmonela u Evropi – Belgija je do 9. jula 2012. godine prijavila ukupno 22 slučaja infekcije Stanley. U periodu od januara do juna, 2012. godine, Mađarska je prijavila 63 slučaja, dok je za prethodne godine u proseku prijavlјivala 2-10 slučajeva. Porast je počeo tokom septembra 2011. godine, sa 2-3 slučaja mesečno, a do naglog skoka u broju slučajeva je došlo maja meseca tekuće godine. Svi slučajevi su sporadični i autohtoni, nema grupisanja obolelih. Nemačka je prijavila 43 slučaja koji su registrovani u prvoj polovini godine, što je duplo više od očekivanog broja slučajeva. Za slučajeve iz pomenutih zemlјama, za koje je rađena molekularna tipizacija, rezultati pokazuju identične profile (zajednički izvor, koji još nije utvrđen). Švedska je od početka godine prijavila 11 domaćih slučajeva, od kojih je devet registrovano u aprilu. Profil švedskih slučajeva je različit u odnosu na profile u gore pomenuti epidemijama.

PREVENCIJA: Prethodna epidemija S. Stanley u Evropi se javila kao posledica konzumacije rezličitih proizvoda (klice lucerke, piletina, kikiriki i lokano proizveden sir). Kako je ovo crevna zarazna bolest to su preporučene mere prevencije: konzumiranje samo ispravne vode (flaširana ili prokuvana), upotreba samo dobro termički obrađenih namirnica (i to dok su tople), lјuštenje svežeg voća i povrća, sprovođenje pojačane higijene ruku, izbegavanje konzumiranja morskih plodova koji nisu termički obrađeni, itd.

15. HIV/AIDS u Evropi – rizika od inficiranja HIV/AIDS-om u pojedinim zemlјama Afrike u kojima je učestalost infekcije i do 30% populacije je većina svesna. No, situacija nije epidemiološki povolјna ni u mnogim državama Evrope. Npr, u sklopu priprema za održavanje Evropskog prvenstva u fudbalu EURO 2012 je pojačan nadzor nad ovim bolestima u zemlјama domaćinima. Ukrajinsko Ministarstva zdravlјa je iznelo podatak da je u okviru besplatne HIV kampanje tokom prvenstva u Kijevu, 1097 Ukrajinaca i stranih posetilaca testirano na HIV i druge polno prenosive infekcije. Od ukupnog broja testiranih, 21 osoba je bila HIV pozitivna, 8 je bilo pozitivno na hepatitis C, a 4 na hepatitis B. U Belorusiji je ukupno registrovano 13620 slučajeva HIV infekcije. Do prvog jula 2012. godine dijagnostikovano je 665 novih slučajeva, sa incidencijom 7.0/100.000 (nekoliko desetina puta više nego u našoj zemlјi).

Izvori:

» http://www.who.int/en/
» http://www.cdc.gov/
» http://ecdc.europa.eu/en
» http://www.batut.org.rs/

Izvor: Мinistаrstvо spоlјnih pоslоvа Rеpublikе Srbiје