У време хајдуковања хајдука из рода Џонћиних, живео је у Добром долу надалеко чувени газда Чалица, али чувен по злу.
Веома богат за оно време, обогатио се тргујући стоком. Када се с пролећа изјагње овце продавао је и по петсто јагњади.
Имао је везе са многим Турцима, па чак и са њиховим везирима. Допре глас до хајдука да много шурује са Турцима, па му за таоца ухвате сина. У исто време приведу и неког Нишорца из Џанакових јер им је и он био нешто сумњив.
Из чете пошаљу хајдука да пренесе поруку домаћинима од харамбаше да припреми позамашну суму за откуп како би им пустили синове.
Од оног Нишорца жена имала мало детенце, па увезала дете у љуљћу и дошла Чаличиној снаји да заједно носе паре. Али ова то није смела да чини. А Нишорка је упртила дете и носила га на леђима чак у Белу где су поручили да иде. Рачунала је да кад виде малу бебу сажалиће се и пустити јој мужа. Паре су узели и обећали да ће га пустити у току ноћи. Вратила се у село сва уплакана, покајавши се што је џабе предала паре и толико се намучила. Али пред јутро муж јој се врати кући. Одржали су реч и пустили га.
Добродолац је очекивао да и за њега исплате тражену суму, али се то није догодило. Из дома газда Чалице нико се није усудио да однесе откуп бојећи се да и њега не задрже и затраже откуп.
Елем, досете се те замоле кума кога су веома поштовали и имали поверења у њега. Однесу му и предају ћесију са парама да је однесе у Белу. Кум узме паре, прође се неколико дана и ето га назад:
– Куме, траже још паре, малко је то што сте дали.
Узме и по други пут ћесију са парама колико су тражили и оде наводно хајдуцима. После неког времена врати се необављеног посла. Испричао причу како је сав новац предао лично харамбаши за откуп кумчета, али и то није довољно.
Тако и трећи пут узме и задржи их за себе.
Хајдуци нису могли више да задржавају Чаличиног сина, већ га пусте и нареде му да иде на кладенац у „Зли дол” и донесе воду. Хајдуци су почели да се са њим шегаче. Једни су му говорили да је боље да прво иде кући и не враћа се. Други су му говорили да се врати, а један му је рекао да ће га убити буде ли се вратио већ за сигурно да се врати кући. Он никако није могао да схвати шта је за њега најбоље па се у страху, са кладенца врати назад, а они па опазивши га нанишане и убију га. Тако се сазнало да их је кум преварио.
После тог догађаја једне године наиђе велика вода низ дол па однесе Чалици кућу и коња. Бујица је однела и мост који је био красно „озидан на чемер” од тесаног камена. Од тада кад наиђе велика вода зове се „Чалин поводањ.”