Упркос томе што звучи као још један виц о Пироћанцима, они веома озбиљно приступају припреми локалног заштитног знака – пегланој кобасици.
Колико су решени да се за њихов производ прочује говори и то да је управо у Пироту одржано прво светско такмичење у прављењу тих кобасица, којима се приписује афродизијачко дејство.
Осим ћилима и качкаваља, светски познатих брендова, за пиротски крај карактеристична је и израда једног деликатеса – пеглане кобасице. Та врста специјалитета од меса припрема се једино у Пироту, па је због тога у том граду одржано прво светско првенство у прављењу пегланих кобасица.
На овом првенству кобасица учествовало је 40 такмичара. Стручни жири је за светске прваке прогласио Миљана Костића и Зорана Митића.
„Тајна припреме пегланих кобасица је у добром и квалитетном месу, труду, љубави и наравно пеглању. Ми имамо и специјални начин за сушење, али то нека остане тајна”, рекао је Зоран Митић.
Његов колега Миљан Костић наглашава да те кобасице прави из задовољства, за пријатеље и породицу.
Прво светско првенство у припремању пегланих кобасица организовала је група ентузијаста, са циљем да Пирот најзад добије национално препознатљиву манифестацију.
„Од свих градова у Србији Пирот има највећи број светски познатих брендова. Међутим, они до сада нису довољно промовисани. Пеглана кобасица је врхунски деликатес и ми се надамо да је ова манифестација само почетак њене промоције и заштите”, истиче председник Организационог одбора Александар Лилић.
Да би пеглана кобасица и званично постала бренд, покренута је иницијатива за заштиту географског порекла.
„У сарадњи са новооснованим Удружењем произвођача пегланих кобасица, уз помоћ Министарства пољопривреде, односно средстава Светске банке, изабраћемо стручне консултанте за израду елабората, што је први корак ка заштити пегланих кобасица”, изјавила је Биљана Ратомир из Регионалне канцеларије за рурални развој Министарства пољопривреде.
Па ветру и промаји и стално пеглајуПеглане кобасице припремају се од три врсте меса – овчијег, козијег и јунећег. Месо се два пута меље, додају му се зачини, а онда се меси. Када се направе кобасице, оне морају да се суше на ветру и промаји и стално пеглају.
Предраг Станковић, познати пиротски угоститељ, открива да се пегла искључиво пуном флашом вина, да би могло и да се дегустира. „Пеглана” је добра као предјело, а и умањује дејство алкохола.
Сви учесници првог светског првенства у прављењу пегланих кобасица верују да су оне добар афродизијак, па их тако и рекламирају.