Јутрам ка се дигне, седне на одрат и почне да закркује на женуту: дај ми това, дај ми онова, дај ми чисти чорапци, дај ми другу дреју, де ми пољај да се омијем, спреми ми да си понесем једење, измешај трице и сол да понесем да накрмим говедата. Тури ми леб у јенџкат да си понесем за ручк.
И ка му жената све спреми, тури јенџкат на рамо, узне торбуту сас трицете и тојагуту и отиде. Ка стигне при говедата, турне им да изеду једнуш, упреза ђи и иде на орање, у дрва, на сено. Ка стигне на работуту, работи колко работи и врне се. Успут напоји говедата воду.
Ка дојде, ако је бил на сено, сеното стовари у плевњуту; ако је ишл у дрва, докара ђи дом, а ка ђи докара дом, жената мора да изнесе у два шиника тричће да тури пред кравете да се не надају док он стовари дрвата. Ако је бил на орање, докара говедата, намести им једење у кошаруту и дојде си дом.
Ка си дојде дома, само рече “добро вечер” на женуту и ване пред задругуту.
Жената и децата га чекају за вечеру, али децата може и да поспе док им дојде башта. Ка дојде, ако се забави, може и да се скарају сас женуту. Ако је како требе, врне се на време, че вечерају, па ако неје уморан, че си поседи и он, ако ли је уморан, че си лега.
Он је цел дн работил, а жената је цел дн дом седела!?.
Муж је орал, косил, свозил, дрварил. Кад су врли, он је карал коњити, он је врљал сас лопату житото да веје. Он је денул сено, сламу, стогови жито. Он је вардил имовинуту да им некој нешта не отима. Бил је овчар и говедар. Он је сас паре располагал, продавал и купувал. Он је бил војник и ратник. Он је стоку продавал и порез плачал.
Ишл је на збор, расправљал селсће работе. Од њега се плашили жена, деца, башта и маћа. Њему никој ништа неје смејал да рече.
Он је пил и јел најубаво. Ако је имало у јелото месо, прво он че си узне. Жената и децата су сабирали ошав за рећију, он ђу је пекал и сас њу располагал.