Леб
Леб се месил од чисто брашно, мешано сас јечмено и рженично, и сас компире. Квасц се остављал од месење до месење и чуван је у грне.
Побољи домаћини су чинили жито на тријер и преди месење сејали су брашното на густо свилено сито и јели су бел леб. Посирома су житото само вејали и пропуштали га прво кроз проток, а после кроз решето. Кроз решетото су просејували уродицуту и тека га млели.
Преди месење женете су брашното сејале на по ретко сито, и лебат им је бил црн. Док је бил мек, бил је млого благ, али кад се стврди, ни кучетија га несу могла једу. Леб се месил у текне или копању, и кад га жене омесе, оне туре на дску (која си служи за леб).
На дскуту је стојал месаљ и како турају лебат, оне га двоје сас месаљат. Лебат је печен у вурњу, црепњу или у релну. Кад се опече, тури се на дскуту и покрије с месаљат док се не олади. У вурњу су печени по десетина леба, па и повише, а ако нестане лебат порано, месена је погача.
Кад се стврди лебат, тури се на пару да омекнеје и тека се изеде.
Леб се неје врљал.