Некад се орало сас рало, а ралото је имало железо само на вр`ат што је улазил у земљу.
После су излезли железни плугове обртачи, који су били од железо, а опашката (опашка је била онова што се држал и управљал плугат) и војиште (војиште је било онова што се за њега качил привојат и сецал плугат) били су од дрво. После су излезли плугови који су били све од железо, који су имали и колетија и с њи се пол`ко орало.
У јесен кад се обере моруза, морузиштето се орало сас жито. Гледало се када че почне да се оре, а требало је да се започне орање кад је млад месец. Ако је суво и неје добре за орање, домаћинат че отиде да пушти некоју бразду док је млада месечината, да би после, кад падне ћиша, мог`л да си настави орање.
Кад орач севте појде да оре, поведе сас њега једно од децата да му преведе кравете док пушти првуту бразду, да може арне до слогат да ђу пушти, пошто су њивете биле у брег, да му се не праји голем слог. Детето води, кравете га сецају, оно одлати нагор – надол, али некако преведе и пуште првуту бразду. После, ако су говедата добра и научена, она че си иду сама, а детето че си буде покре башту си, јербо че требе после да завлаче, а оно да се вози на брануту и да кара говедата. Орачат си је носил и трнокоп, ако има некој трн, да га ископа; ако негде не изоре добре, он узне и скопаг попраји браздуту. Ако је мокро, на плугат му се вачају корење и каљиште, па кад требе да обрне, че му смита, за туја работу је имал копраљу која је на јед`н крај на ост`нат, а на друђити крај је имало ексер да б`цка говедата да иду.
Кад дојде време за руч`к, жената че донесе руч`к. Руч`кат че буде убав. Че донесе жешку погачу или тазе опечен леб, и за говедата че донесе по једно кравајче, у рукатку че донесе чорбу од петла или пиле, сирањце, лучек, у шишенце рећијицу, а ако је вредна домаћица, че донесе тиквеник или зељаник сас лис од цвекло. Преди руч`к, детето че прате сас стовне или товарију да донесе тазе водицу. Кад се врне детето сас водуту, башта му че испрегне кравете, че њим даде по сноп шашиње или сенце, па че им даду по кравајче и че седају да једу. Детето че посипе на орачатога да се омије, а маћата че простре бошчицуту, че постави једењето и че забоде у земи једно дрвце на које има малко црвена влница запредена на вретено, тека је адет, па че орачат да пине рећијицу, че се прекрсте свити и че ручују. Кад ручају, маћата че сабере празнетинуту, че се уврже у цедилото и че си иде дом да спрема вечеру, да рани свиње и кокошће, а орачат че упрегне говедата и че наставе сас детето да ору.
Ка се навали слнцето на заод, че прећине орање и че узне дисазити да сеје. Ка насеје, че упрегне говедата у брануту, на брануту че тури камик, ако је тврдо орањето, че тури два камика, и детето че се вози на брануту и че кара кравете. Ка се примрачи, че испрегне говедата, јер`мат и привојат че закачи у дрво да ђи не замочују пцета, јербо после че се покваре шијете на говедата, а привојат, да не однесу пцета, јербо је он напрајен од воловску кожу. Успут че сврну да напоје кравете, па че им наместе сенце у јаслити и че ђи затворе, а они че си иду дома да вечерају и да одмарају, јутре пак требе да иду на орање.
Кад је некој имал голему њиву, он је окал ораче, за паре, на зајам или да му врне сас другу работу. Јед`н орач је вредел како два косача, четри збирача и четри жетвара.
Орачат је имал и муће. Некад се запече небото и капку ћишу нече да пушти, ла не може плугат у земи да улази, или кад пада ћиша д`н из д`н, па не може ни да улезне у њивуту, а време си отоди, мора се пооре. Дешевало се да жито ору ч`к у фебруар. Имал си је муку и кад му несу учена говедата, па нече да иду у бразду. Али ланска работа никад неје остала, све се заврши.