Здраво граџање,
Дојде и панаџур. Очу да кажем, вашар. Велика Госпо’ина. Голем свет`ц! Е, са ми, сељаци, врчамо госјето на вас, граџање.
Убаво се спроведемо, исто како и ви при нас на разне славе и преславе. Али са’ оди руч`кат нема да писујем јербо ви лани писува како смо се спровели при Панту, писаратога, у Долњу малу и при његову Споменку. Са’ че ви казујем какво беше једну годину б’ш у вашарат и около њега.
Б`ш некако уочи панаџур моја Сева иде у лозје да пробере шар и беше ступнула на ореј. И до увечер, ногата њој отече како кратуна. Уганула ђу. Море, побратим Костадин, знаје да намешта, трља ђу сас сапун, гази на какалашку, све уработи како требе али да оздравеје требе си време, ноколко д’на.
И тека ти това јутро ја отидо сам на вашар. Очу да кажем, само сас магарето. Додуше и кутрето појде по мен’, али кад заминумо Барје Чивлик и ка’ наблизимо до “Галију”, уока се на звучницити овија сас менаџеријуту; Муна у “глобусат” поче да дава гас на моторат како да че изрга ч`к у Сињу Главу; Муниница поче да навива на звучницити при ауатата; овија сас рингишпилат улелача се како да је недотепан… А оно се јадно ускуцка, подви реп па удари назад, право за Расницу. Савило уши и бега како да сам му задњицу натрљал сас феферону!
Врза’ магарето за криву врбу па пресеко кроз тополете. Штрапем испол`к да не нагазим некој “ђувеч”. А тамо, посукал се народ оди све стране. Кога си је жена истровила, тамо че га најде. Додуше, ако оче да га тражи. А ја да не дангубим, при једну убаву вурунџику купи си мећици.
Заметнул сам дисазити, цуцам се кроз гужвуту и тражим ситаратога да си купим густо сито. Кад, преди јед’н малечак шатор, так`в неугледан, збрал це народ како да ое нешта џабе дели. Један жољав Циганин, сас шиљав нос, седал на троношку и некакво меље у микрофонат. Гледам га, ма исти цар Селасија из Јетијопију. Пријдо’ и ја да видим и да чујем. Гризем мећик, стра’ ме да се не о’лади, и вртим десното уво. На њега боље чујем.
Народе, улезните да видите чудо големо.: до пола девојћа, а од половин на доле риба! Уватена је у Црно море! Пет мреже је сцепила док да ђу извадимо! За двајес’ банће че работи све какво њој наредите! Навали народе! Двајес` банће! Двајес’ банће!
Ока Селасија, а позади њега на даску нацртана таја девојћа сас голе груди и са рибљи реп. Кој си је пош`л сас жену, она се намршти како трнинће да једе и одма га одсеца комто вртељешћете. На крај остадо`мо ми малко постари и понекој “шиљокуран оди тричетрнајес’ године.
Давају паре на Циганинатога и улазе у шаторат. Ја се по`обрну лево-десно, да ме не види некој Расничанац, стра’ ме че каже на бабичкуту, тутну на овога двајес’ банће и фукну се како маче под сламарицу. Селасија улезе одма` по нас.
А унутра т`вница. Вртим се лево десно: нигде нема девојћа! Кад, на средину шаторат поделен сас платно и на дрвену кутију турена некаква тегла оди две ћила, плна сас воду. Овија што улезоше сас мене почеше да се бутају и да зазртају у теглуту. Видим: некакво мрда у њу. Зазрну и видо у водуту некакву девојћу, до половин умотану у свилено платно,
а нагоре ђи како малко поистресла. Ништа се јако не види. Сконтам ја да је голема превара и да ђу однегдека пресликавају сас сијалицу.
Прешиша ме Селасија, изби ми двајес банће из џеп. Порастоше ми уши како на магаре.
– Ајде, кажете њој какво да ви работи! ока вашарџијата.
– Нека ђи малко протресе! заповеда један Држинац.
– Протреси ђи! изока овија.
Она се протресе како кутре кад излезне из ладну воду.
Ајде, готово! Излазете! Престава је завршена! уока се Селасија. Ма ти ли че мене да превериш! Премисли си, па изоздол промуљи штапат и изврну кутијуту. Пуче тетлата како топ, плисну водата: нигде нема девојћа! Циганинат остаде да се бије у главу како удавица на задушницу а ми си отидомо кој на куде види.
На крај че ви молим: Немој некој оди вас да прочита на бабуту овова писмо! Че спим при магарето!
Млого ви се поздравља деда Мијалко из Расницу.