Bez obzira na to da li živite sa problemima poremećaja pažnje ili se jednostavno s vremena na vreme teško fokusirite, imajte na umu da je današnji svet pun stvari koje remete koncentraciju na poslu.
Za obavljanje poslova koncentraciju vam mogu “poremetiti”: društvene mreže, elektronska pošta, mobilni telefon, multi tasking, dosada, lutajuće misli, stres, umor, glad, depresija, hiperaktivnost ili neki lekovi…
Evo nekih od razloga koje su stručnjaci uočili kao “ubice koncentracije na poslu”, ali i saveta kako se boriti sa njima.
Dosada
Neki od zadataka koje svakodnevno obavljamo jesu zanimljiviji od drugih. Oni dosadniji mogu vam veoma brzo pokvariti koncentraciju, što vas čini izuzetno osetljivim na zadržavanje pažnje. Ako vam je dosadno, povremeni “izleti” – telefon, internet, čak i brisanje prašine sa radnog prostora mogu izgledati primamljivo.
Napravite dogovor sa sobom: ako provedete na zadatku određeni vremenski period, možete zaraditi 10 minuta pauze. Nagradite se kafom, omiljenom grickalicom ili slično. Dosadni zadaci se lakše obavljaju kada imate nešto čemu se nadate. Pravite pauze, prošetajte do susednog stola ili susedne kancelarije pa opet prionite na posao.
Lutajuće misli
Teško je usredsrediti se na posao ako mislite na druge stvari koje morate da obavite, kao što su, na primer, kućni poslovi ili vam je možda u glavi ostao razgovor koji ste juče vodili, pa ga ponovo prepričavate u sebi. Lutajuće misli bilo koje vrste mogu biti velika smetnja pri obavljanju redovnog posla.
Jedan od načina da ovakve misli izbacite iz glave jeste da ih napišete. Napravite spisak obaveza, kućnih poslova i ostalog što planirate kasnije da završite. Izbacite svoje frustracije nastale usled neprijatne konfrontacije u dnevnik. Kada su ove misli na papiru, možda ćete moći da ne razmišljate o njima bar neko vreme, a kada “vam budu bile potrebne”, naći ćete ih na papiru gde ste ih zapisali.
Umor
Umor utiče na koncentraciju, čak i kada ima malo toga što vam odvraća pažnju. Istraživanja pokazuju da premalo sna može negativno uticati na raspon pažnje i kratkotrajno pamćenje.
Većini odraslih osoba potrebno je od 7 do 10 sati sna. Spavanje treba da vam bude prioritet, jer će vam pomoći da uradite više i bolje tokom budnih časova. Takođe, obratite pažnju na doba dana kada se osećate najsposobnije za rad, jer ćete tako znati kada da obavljate najintenzivnije zadatke. Ako znate da vam predstoje teški i komplikovani poslovi, odmorite se unapred dobrim spavanjem.
Glad
Mozak ne može da se fokusira bez goriva, tako da preskakanje obroka, a naročito doručka, predstavlja vrhunski ometač koncentracije. Istraživanja pokazuju da kratkoročno pamćenje i gubitak pažnje slede i kada ustanete sveži, a ne jedete duže vreme.
Pridržavajte se sledećih navika:
» uvek doručkujte
» jedite visokoproteinske namirnice (sir, orasi…)
» preskočite jednostavne ugljene hidrate (slatkiše, belu testeninu…)
» izaberite kompleksne ugljene hidrate (integralne žitarice…)
» nakon nekoliko sati užinajte (makar jednu voćku…).
Depresija
Većina ljudi imaju tendenciju da tugu smatra obeležjem depresije. Međutim, problemi sa koncentracijom jedan su od najčešćih simptoma. Ako imate ove probleme, a osećate se i isprazno, beznadežno ili ravnodušno, moguće je da patite od depresije.
Ako mislite da ste depresivni, prvi korak je da razgovarate sa lekarom. Depresija se može lečiti, a mnoge studije su pokazale efikasnost antidepresivnih lekova i određenih vrsta terapija razgovorom. Obraćanje lekaru “nije nikakva sramota”, jer često postoje objektivni razlozi zašto se osećate depresivno, a to se relativno lako “leči”.
Lekovi
Nažalost, mnogi lekovi koji se redovno koriste za lečenje mogu da ometaju koncentraciju. Razgovarajte sa svojim lekarom kako biste proverili da li lek ili suplement koji koristite može da utiče na vašu koncentraciju.
Ako sumnjate da vam lekovi remete koncentraciju, nemojte pretpostaviti da nema druge opcije. Razgovarajte sa svojim lekarom o prilagođavanju doze ili prelasku na drugu vrstu lekova.