До средине прошлог века у Пироту и његовој околини медицинска служба готово да није постојала. Лекара и апотекара није било.
Они који су са стране повремено долазили, били су од велике помоћи становништву. Стање се није много поправило све до ослобођења од Турака.
Због тога је интересантно истаћи да је прва апотека у нашем граду почела да ради 4. августа 1880. године, скоро три године после протеривања Турака. Отварању апотеке претходио је читав низ припрема и разних дописа између, за отварање апотеке заинтересованог Франца Сиручека, и за одговарајуће послове надлежних државних институција. Из бројних архивских докумената, за ову прилику издвајамо следећи допис:
„Пошто се уверио да господин Сиручек има способности према параграфу 6. закона о Апотекама и Апотекарима од 26. маја 1865. године и да може са апотеком руковати; да се је указала потреба за једну Апотеку у Пироту, Министар унутрашњих дела СН – 66, 16. Јануара 1879. г. Ниш, Решио је: да се Господ. Сиручеку дозволи отворити и држати Апотеку у вароши Пироту, на месту које окружна полицијална власт одреди у смислу параграфа 7. закона за Апотеке и Апотекаре”.
Био је то интересантан почетак. Молбе, писма, одобрења, закони и параграфи су се морали поштовати. Време чиновника и необичног језика администрације није завршено тиме што је одобрено оснивање апотеке. Даље следи: ”Пошто г. Сиручек Апотеку спреми и уреди, он је не сме отварати, нити лекове из ње продавати, докле комисија, коју ће Министар унутрашњих дела одредити, Апотеку не прегледа и зато ће г. Сиручек кад Апотеку уреди по закону Апотекарском известити о томе Начелство округа Пиротског. За постројење Апотеке оставља му се време од данас за једну годину дана, за које време мора и доказе Начелству Пиротском поднети да има бар 5(Н) дуката цесарских за отварање Апотеке. Ако и до тог времена не отвори губи право на отварање Апотеке”.
Иако уз много административних ограничења и спорости, као и под тешким условима набавке опреме, хемикалија, препарата и лекова из Београда, Беча и Пеште, предузимљиви фармацеут Франц Сиручек, пореклом Чех, који није добро знао српски језик, успео је да за непуну годину дана уреди апотеку са пет просторија. Када је све послове привео крају, господин Сиручек се писмено обратио начелнику пиротског округа и министру унутрашњих дела Србије следећим речима: ”Част ми је известити Господина Министра унутрашњих дела, да сам према одобрењу од 17. Јануара ове год. Бр. 66, своју Апотеку овде у Пироту по свим правилима и прописима уредио и снабдео са свим потребним лековима, па учтиво молим Господина Министра, да изволи што пре послати комисију, да према прописима законским ову моју Апотеку прегледа”. Вероватно се све добро завршило.
Прва апотека значила је много за њеног власника, али и за све оне којима је била намењена и у којој су нашли лека својим болестима.