Јесени, ка се поприврше работе, ка понамапеје дн и ноч постане голема, за сви се ствињало, а за жене се свињало, чекапе су ђи триста работе.
Требало је да се спрема за ткање, да се преде основа и поткава, да се плету влњене дреје и чорапци за деца и мужје, да се плету чорапци и друђе дрнгулије за дар за девојћу.
И тека, ка се повечера, дигне се вечерата и ако се иде негде на седенћу, запале венер и муж и жена отиду у село при некоји сас који си живују. Ако ли неје, ако при њи дооде на седенћу, жената попрекрије одровети, поизмете собуту и тури на шпоретат да се варе компири, или у релну да се печу. Ако је това намањк, они туре да се варе класове моруза.
Мужат отиде у зевник и наточи у чајник меку рећијицу и тура на шпоретат да се греје.
И нема, нема и залају пцетата, почну да окају под прозорети да излезну да ђи преварде од пцетата, и седенћарети дојду, седну на троношће и женете почну да намешту својак влну на кудељете, вржу и почну да преду.
Ако плету, седну поблиза до ламбуту, ако преду, сврту ламбуту да помалко троши гас.
Ако имају девојћу, и њој дојде некоја друшка на седенћу, јербо су се оне веч додумале још док су биле у шетњу и казале су на момчетијата куде че буду на седенћу.
И тиће почну пцетата да лају, девојчетијата излезну да ђи преваре и да ђи уведу у собу. Момчетијата орате сас мужјети, давају им цигаре да пуше, домаћинат и њим сипе од грејануту. Момчетијата задиркују девојчетијата, узимају им клубетијата, изврвују им игле-те, маћете се подсмишкују.
Девојчетијата почну и да поју, придруже им се и момчетијата, али и маћете…
Мужјети почну да се прозевају и почну да орате да се растурају. Старити си разотиду, а девојчетијата си остану још малко да си поработе, али неје због това, него да си ђи испрате момчетијата, а оваја што си је дома, она излезне да га преварди од кучето и да га испрати.
И тека су ишли једн при другог, целу јесен, зиму и у рану пролет, док је још била ноч поголема од дн.