Ministar za dijasporu u Vladi Republike Srbije Srđan Srećković istakao je da je nastupio trenutak da se odnosi Srbije i dijaspore postave na partnerske osnove.Srećković je u intervjuu za agenciju Tanjug rekao da je došlo vreme za novu i ozbiljnu politiku prema srpskoj dijaspori, kao i za realan pristup u uspostavljanju uzajamnog poverenja.
Prema njegovim rečima, Srbija je kadrovski osakaćena naročito početkom devedesetih godina kada je zemlju napustilo oko pola miliona mladih obrazovanih ljudi, koji danas kao priznati stručnjaci velikih svetskih kompanija učestvuju u ekonomskom razvoju nekih drugih zemalja.
Svi oni su dragoceni za Srbiju, kojoj je za proces tranzicije potrebno najmanje 12 hiljada mladih obrazovanih ljudi koji poznaju evropske standarde vođenja biznisa, naveo je Srećković i naglasio da će Ministarstvo za dijasporu učiniti sve da se obezbede uslovi za njihov povratak.
On je naglasio da je u tom cilju Ministarstvo ovog leta organizovalo praksu za naše studente u domaćim i stranim kompanijama koje posluju u Srbiji.
Nastavićemo saradnju sa Privrednom komorom Srbije i sa Savetom stranih investitora kako bismo što bolje povezivali domaće i strane kompanije koje posluju u Srbiji, jer je to način da se uposle mladi stručnjaci i zaustavi “odliv mozgova” iz Srbije, dodao je ministar.
Istovremeno, Srećković je najavio Konferenciju mladih lidera iz dijaspore, koja će biti održana u julu naredne godine u Beogradu, gde će se prvi put u matici na jednom mestu okupiti uspešni mladi poslovni ljudi iz celog sveta iz svih oblasti.
Na konferenciji će, kako je ukazao, približno 200 mladih iz 19 zemalja razmeniti ideje i iskustva iz oblasti kulture, umetnosti, nauke, obrazovanja i novih informacionih tehnologija.
Srećković je, govoreći o procenama Svetske banke, prema kojima Srbija svake godine ima priliv od oko 5 milijardi dolara iz dijaspore, istakao da se nedovoljno uvažava činjenica da je učešće deviznih doznaka od dijaspore čak 17,2 odsto u bruto društvenom proizvodu.
Zato insistiram na suštinskoj promeni politike prema dijaspori i u tom smislu učiniću sve da se najkasnije za godinu dana usvoji zakon o dijaspori i tako postavi prava normativna baza dugoročne politike prema dijaspori, bez obzira na sastav narednih vlada, naglasio je ministar.
Prema njegovim rečima, imamo priliku da preokrenemo ekonomsku situaciju nabolje jer su mnogi od tih ljudi koji su finansijski ojačali spremni da pri jednakim uslovima izaberu Srbiju za svoje investicije.
Država do sada nije dovoljno koristila kapacitete dijaspore pre svega u ekonomskom smislu i trudiću se da tom ekonomskom segmentu posvetim posebnu pažnju kako bi korist bila obostrana, naveo je Srećković.
On je podsetio na to da u ovom trenutku Srbija ima najveći rast bruto društvenog proizvoda u okruženju i da se isti rast očekuje i narednih godina, i izrazio uverenje da je to dobra poruka našim ljudima iz dijaspore da dođu i ovde investiraju.
Verujem da ovaj potencijal možemo mnogo bolje da iskoristimo nego do sada, da politika prema dijaspori treba da se postavi kao jedan do prioriteta ove Vlade i očekujem podršku kolega ministara, rekao je Srećković i dodao da je za pokretanje biznisa na prvom mestu potrebno promeniti komplikovanu administrativnu proceduru.
On je istakao da će Ministarstvo za dijasporu biti karika naših poslovnih ljudi iz inostranstva i svih ekonomskih resora u Vladi, ali i Agencije za privatizaciju, banaka, Privredne komore i svih institucija koje čine naš ekonomski ambijent.
Odgovarajući na pitanje o mogućnosti kulturne razmene sa dijasporom, Srećković je ukazao na to da su predstavljanje našeg stvaralaštva u dijaspori i umetnika iz rasejanja u matici veoma važni, ali da je neophodna ozbiljna državna strategija kako bismo u ovo doba globalizacije sačuvali svoj kulturni identitet.
Imali smo veoma dinamično radno leto i zadovoljni smo rezultatima ostvarenim u 20 letnjih kampova i škola obrazovnog i sportskog karaktera za decu i omladinu dijaspore, kao i na seminarima za usavršavanje nastavnika u organizaciji Ministarstva za dijasporu, dodao je Srećković.
Ministar je izrazio nadu da će ovakve škole i kampovi postati tradicija i objasnio da je to jedan od načina da se deci iz dijaspore približi jezik, tradicija i kultura zemlje iz koje potiču.
On je ukazao na činjenicu da u inostranstvu opada broj polaznika u dopunskim školama na srpskom jeziku i da je trenutno registrovano približno 17.000 dece koja pohađaju neki od vidova ove nastave.
Jedan od naših prvih poteza je iniciranje radne grupe u kojoj će biti predstavnici Ministarstva za dijasporu, Ministarstva prosvete, Nacionalnog saveta i Zavoda za udžbenike, pri čemu je cilj da se ovaj problem sagleda sa svih aspekata jer ne smemo dozvoliti da naša deca u svetu zaborave srpski jezik i ćirilicu, zaključio je Srećković.