Свате, запреказувати за Дијану, за кафануту што вој се највише радују пензионерћетe.
Тамо си прослављу Нову годину, па Осми март, па Ђурђовдан и још некоји празници.
У паркат куде Пошту покре Папинуту чешму, на клупете наседале пензионерће а једна расказује, види се да је врцкава, ама вој вилицете школбацу док премрџује с устата.
Преди две три године на шестога маја 6ила у Дијану. Време убаво, жешко. Оди пензионерско ји довезал автобус преди Дијану, па се врнул за још једну туру. Једне па дошле с такси, некоји довезла деца. (Свакој који је уплатил, снашл се). У паркат преди котелат, преко бигрови камење се претака вода, нема која травка неје посадена у дувћете на камењети. Уцвтели се трновиље. Преди улазат црвен тепик, како премијерат да че ступне на њег. Отудека трешти музика. Унутра сарај, убавило. Завесе до зем се лидају. Наредени округли атаље а окре њи по 12столице.
Газда убав човек, бил негде на западат, турил руће на грбину и само обикаља и преглеџује астаљети. Само мигне на конобарити и они распореџују госијети.
У големи тањире нагодено једење, очи да не одвојиш од њег. Како да је за младињу а не за пенџионери који су натепали притисак, колестерол, једни па имају шићер.
(Плне им торбичћете с лекови, али што има ората 🙂 пенил не пенил паре си си давал.
Леле, па си доносише, доносише у тањире за сваког пређело, па салате разне, па ка почеше: белу чорбицу, после пљескавице оди месото оди жарат на дрвцетија. По тој печењето раштумело се, па меко. Море само да гледаш, не требу ти вештачћи зуби. Оно помалко мужје, а жене млогство. Музиканити се расвирили, певачити се смењују. Кукају старци како немају паре, кад вануше да ћите певачицуту сас црвенете, па пријду уз асталат па си још гњету у мешинуту па па иду да играју. Кад па навалише на принцес крофне, оне па големе…
Једна бабичка имају покре деведесе године. Нагрбило се, пресавило се одве, како коврждан, а игра па све с тнћете нође крсти, не стањује. За једну бабичку преказаше даје била чујена ћилимарка, неје престањувала да игра догде недојде аутобусат.
Дојде и фотограф те се намешташе и нагаџаше покре вонтануту. Утутак донесоше албумат, те се познаше која је која.
Тетека неје остала само ората. Остале су слићете да се најде на децата кад јим потребе за недај боже да нема да се срамују преди свет. Свете су наварбане, наколмоване, на гушу по два три реда маниста и зуби им се белеју како да су истинсћи.
Свате, опричаше га, како и ја да сам там била.
Поздравља те сваа Здравка изи Нишор.