Veliki potencijali zdravstvenog turizma Srbije prepoznat u EU i regionu.
Zdravstveni turizam, privredna grana koja je sve popularnija u svetu, prema predviđanjima stručnjaka, u narednih pet godina mogla bi da zabeleži rast od 30 odsto godišnje. Dok širom planete ovaj spoj medicine i turizma beleži pravi „bum“, Srbija taj put trasira polako, uglavnom u privatnom sektoru.
Putovanje u inostranstvo radi zdravstvene usluge jeftinije nego u matičnoj zemlji, sve češće koriste žitelji zapadnoevropskih zemalja i Sjedinjenih Američkih Država, ali i drugi narodi. Na listi najpopularnijih zdravstveno-turističkih usluga prednjače estetska hirurgija i stomatologija, ali sve češće su tu i transplantacija, ortopedski hirurški zahvati, veštačka oplodnja.
Kada je reč o Srbiji, potencijali su nesumnjivi – samo u privatnom sektoru dobro opremljenom kako za dijagnostičke tako i za procedure lečenja u različitim oblastima, uposleno je više od 3.000 lekara. Osim toga, imamo više od 300 prirodnih izvora mineralne vode, 39 banja i 25 rehabilitacionih centara.
– Dva su vida zdravstvenog turizma koji Srbija može da ponudi svetu. Prvi od njih su naše banje, veliki prirodni resurs Srbije, koje predstavljaju prirodna bogatstva i kao takve mogu biti samo date u koncesiju. Drugi resurs predstavljaju potpuno opremljene privatne bolnice, koje mogu da konkurišu najboljim svetskim bolnicama i u koje mogu da dolaze pacijenti radi plastičnih i nekih drugih operacija, kao i stomatoloških intervencija, dakle resurs koji treba razvijati – kaže za Danas Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije.
Na pitanje da li medicinski turizam može da postane srpski brend, Radosavljević kaže da je reč o potencijalno veoma unosnoj grani, koja može da postane srpski brend.
– To je jedan od neophodnih koraka kojim treba da ide srpski zdravstveni sistem. Osim bogatstva naših banja, neophodno je da se jasno predvidi i sprovede koncesija, dok su privatne bolnice, prema mojoj proceni, već sada spremne da prime strane pacijente – navodi Radosavljević. Da bismo iskoristili ono što imamo, kaže naša sagovornica, trebalo bi, najpre, sve zakonske preduslove primenjivati što efikasnije, bez čekanja i preteranog administriranja, što se tiče banja, bez mnogo mešanja politike. S druge strane, potrebno je podržati privatni sektor u nastojanju da se poveže sa stranim pacijentima i osiguranjima.
Prema pisanju londonskog „Telegrafa“, svaka dvadeseta osoba u Velikoj Britaniji – 2,65 miliona Britanaca – putovala je ili planira da putuje u druge zemlje radi zdravstvenih usluga koje su i do 70 odsto niže nego u njihovoj zemlji.
U razvoju nove grane turizma – zdravstveni turizam, Srbija je tek na početku. Naši aduti su i kvalitet usluga i zdravstvenog kadra, cene tri puta niže nego u Zapadnoj Evropi i blizina Evropske unije. Počeci zdravstvenog turizma u našoj zemlji svakako su vezani za dijasporu koja, provodeći odmor u zemlji, rešava zdravstvene probleme po pristupačnijim cenama. Iako se i na taj način ostvaruje zarada od pruženih usluga, ima mišljenja da bi, zapravo, „pravi zdravstveni turisti“ trebalo da budu stranci koji dolaze isključivo zbog medicinske usluge. Takvih je, nažalost, veoma malo. Prema mišljenju medicinara, ekonomska dobit bi od zdravstvenog turizma mogla bi da bude značajna, ali država nedovoljno radi na korišćenju tog potencijala, iako bi to predstavljalo i dobar devizni priliv. Privatne klinike nastoje da, udruživanjem, promovišu zdravstveni turizam u Srbiji.-
Potencijali Srbije su ogromni, a to bi mogla da bude zdrava privredna grana, značajna za oporavak privrede, pogotovu u trenutku kada velika preduzeća prestaju da rade. Imamo ljudske resurse, lekare i zdravstvene radnike, dovoljno obrazovanih kadrova koji bi mogli da se bave takvim uslugama, a sa opremom i cenom konkurentni smo susednoj Hrvatskoj ili Mađarskoj – kaže za Danas kardiolog Ivana Vranić, direktor Specijalne bolnice „Herc“ u Beogradu. Ona napominje da veliku ulogu ima Klaster, neprofitno udruženje građana, koje je formirano radi stvaranja zajednice medicinskih proizvoda koje treba ponuditi inostranim pacijentima. Prema njenim rečima, takav vid turizma odavno je poznat u Indiji, Maleziji, Brazilu, Kostariki.
U Evropi Mađarska je napravila u protekle tri godine veliki privredni rast te grane od čak osam puta, a medicinski turizam učestvuje sa čak 18 odsto u bruto domaćem proizvodu Italije.
Vranić smatra da, pored oblasti u kojima je medicinski turizam već zaživeo, kao što su plastična hirurgija i stomatološke usluge, najviše mogućnosti ima u kardiohirurgiji (privatni Beogradski kliničko-bolnički centar) i ortopediji.
Šansa za razvoj U našem okruženju, ali i svetu, u proteklom periodu medicinski turizam bio je šansa za ekonomski razvoj. Mnoge zemlje koje su ulagale u tu granu ostvarile su veliku ekonomsku korist – kaže Jasmina Knežević, direktorka i vlasnica zdravstvene kuće Bel Medik. Ona napominje da u ovom trenutku doktori širom sveta, dobri i uspešni, putuju iz zemlje u zemlju, ali i pacijenti, koji sve više razmišljaju o sopstvenom zdravlju, počeli su da se kreću i imaju mogućnost izbora.
– To je generalno pozitivno, a i nas lekare „tera“ da budemo u trendu sa svetom, da se borimo na svetskom tržištu. S druge strane, Srbija već kasni u razvoju medicinskog turizma, ali mislim da nema razloga da ispustimo tu šansu. Trebalo bi da se napravi strategija i vidi šta želimo da napravimo i koje su naše mogućnosti. To zahteva ozbiljniji pristup i plan. Zdravstvenog i banjskog turizma nema bez privatnog sektora, a ja ne vidim ozbiljnu strategiju za razvoj tog sektora u narednim godinama – kaže Kneževićeva za Danas.
Izvor: Danas/Autor: Jasmina Tomašević
Foto: Qualityhealthtravel
